Ова школска година почела је необично за све, наставнике, ученике и родитеље. Иако има пуно нових ствари на које нисмо навикли, једва смо чекали да се поново дружимо у школским клупама, дворишту, да заједно радимо задатке и одговарамо на часу, да се смејемо и помажемо једни другима.
У протеклој недељи смо традиционално обележили Дечју недељу под слоганом „Подељена срећа два пута је већа“. Дружили смо се и цртали кредама по бетону, имали мултикултуролошки дан са наставницама страних језика, физичке активности, литерарни и ликовни конкурс на тему другарства. Урађени састави су се читали у оквиру одељења и ученици су изабрали најбоља остварења својих другова из разреда.
У 6. разреду најбољи задатак написао је Матија Стевановић, у 7. разреду Емина Јелача, а у 8. разреду Анабела Лајош. Међутим, најбоље је на задату тему одговорила ученица 5. разреда Јана Јелача и због тога ћемо вам њен задатак објавити у целини.
Подељена срећа два пута је већа
Кад сам била млађа, нисам имала пријатеље све док нисам кренула у вртић.
Ушла сам у дневни боравак и једна девојчица ми је одмах пришла. Та девојчица се зове Дајана. Кад ми је пришла, знала сам да ћемо бити добре другарице. Упознала сам ја још другара, али Дајана ми је увек чувала леђа. Она је са мном делила моја осећања. Све је то трајало до другог разреда основне школе. Дајана и ја смо тада упознале још једну девојчицу. Она се зове Саманта. Упознале смо се и одмах кренуле да се дружимо. Делиле смо све тајне, радост, срећу, понекад и тугу и наше мале и велике бриге. Али сада знам да је моја срећа троструко већа.
Лепо је када је неко поред тебе, јер је све лепше када се срећа дели.
Литерарни радови ученика разредне наставе:
Подељена срећа два пута је већа
(Уна Јованов, 4. разред)
Подељена срећа увек је већа, дупло већа
јер лепше је када се срећа дели
када има разлога да се весели.
Друг с другом слаткише да дели
и у пољу цветић бели.
Ја и моји другови из школе
позивамо сву децу да се воле,
а молимо и одрасле исто
да никада мржњом не кваре детињство.
Делимо срећу, осмех, љубав
срећом се туга лечи,
срећом се од невоље чува
зато нека буде што већа
и хајде да је делимо сви.
Другарство
(Вања Богар, 3. разред)
Често сам ишла код своје баке Душице да се играм. Једнога дана сам упознала своју другарицу Николину, која је дошла са својом баком код моје баке Душице. Свакога дана смо се играле и дружиле. Заједно смо ишле у забавиште и први разред. Њој сам причала тајне, а она ме никада није издала. Била је верна другарица. Било ми је много жао када је морала да се одсели у Кикинду. Када дође у село код своје баке, дође да ми се јави. Много се обрадујем када је поново видим. Волела бих да можемо чешће да се дружимо и да то другарство траје дуго.
